TEKSTOVI U VEZI ADVOKATURE
Advokati u Beogradu Advokatske kancelarije Beograd Vracar Advokat Beograd - najbolji nacin je da postavite pitanje i dobicete najbolje smernice advokata
Poštovani graðani, apelujemo da za sve vrste pravne pomoći angažujete advokate koji su školovani i osposobljeni da pravnu pomoć kvalitetno i stručno pružaju. Osim toga, advokati su osigurani od profesionalne odgovornosti i za eventualnu štetu svom klijentu imaju osiguranje i odgovaraju i svom svojom imovinom. Za razliku od advokata, razne agencije, DOO forme i pojedinci koji se bave nadripisarstvom (krivično delo) nemaju stručna znanja, nemaju osiguranje i imaju povećan rizik da će Vas oštetiti svojim nestručnim radom ili prevarnim ponašanjem. Autentične podatke o advokatima koji su zvanično i pouzdano upisani u Imenik odredjene Advokatske komore možete naći na sajtovima AK i izabrati advokata. Time će Vam pravnu pomoć pružati školovani i registrovani profesionalac, umesto navedenih nadripisara i lica sumnjivog znanja, obrazovanja i kvaliteta.
Ostavinski postupak tj. postupak za nasledjivanje umrlog lica može pokrenuti sud po službenoj dužnosti ili lice sa pravnim interesom (najčešće nasledni učesnik). Potrebno je obratiti se sudu na čijem je području pokojnik imao prebivalište. Postupak se pokreće putem Predloga za pokretanje ostavinskog postupka, koji nije strogo formalan, u kome se navode osnovni podaci (ime, prezime i generalije pokojnika, datum i vreme smrti, poznati naslednici i njihove adrese, imovina koju je preminulo lice posedovalo, eventualno postojanje Zaveštanja tj. Testamenta itd.) a uz taj predlog se prilažu uglavnom kopije dokumenata : 1. Umrlica tj. Smrtovnica za preminulo lice, 2. Izvodi iz matičnih knjiga venčanih i rodjenih za nasledne učesnike, 3. Dokazi o imovini i pravima preminulog lica (Ugovori o kupoprodaji nepokretnosti, Ostavinska rešenja, Sudske odluke, Akcije, Saobraćajna dozvola, Štedna knjižica, Platna kartica ili izvod sa tekućeg računa, Oružani list itd.) i druga dokumentacija. Ukoliko su naslednici složni oko toga kome šta treba da pripadne ovaj postupak je jednostavan i brz i lako se dolazi do ostavinskog rešenje tj. odluke o nasledjivanju.
Medjutim, ako postoje sporna pitanja kao što su npr. izdvajanje imovine i udela po osnovu bračne tekovine ili izdvajanje po osnovu ulaganja u nepokretnost i imovinu, onda može da bude pravnih komplikacija i sporova za slučaj da nema načina da se postigne dogovor. Advokati specijalizovani za sporove oko nasledjivanja tj. za ostavinske sporove ili kako građani učestalo kažu advokati za sudjenje oko nasledja svedoče da su ovi sporovi kompleksni i često dugo traju. U slučaju da ima spornih pitanja, nadležni sud tj. javni beležnik će postupak prekinuti i uputiti naslednog učesnika koji nešto osporava na pokretanje parničnog postupka i naložiti mu da dokaz o pokrenutom postupku tj. tužbu sa prijemnim pečatom suda ili dokazom o uručenju dostavi u odredjenom roku itd. Ukoliko se dokaz o pokretanju parnice ne dostavi, postupak nasledjivanja tj. raspravljanja zaostavštine će se nastaviti. Ukoliko se parnica pokrene, onda će postupak ostati u prekidu sve dok se pravnosnažno ne okonča parnica u vezi spornih pitanja itd. Osim zakonskog nasledjivanja postoji i opcija testamentalnog nasledjivanja i razni oblici zaveštanja kao solucija za izjavljivanje poslednje volje ostavioca itd. Najčešće su gradjanima potrebni advokati za testament tj. zaveštanje koje je pred svedocima, svojeručno zaveštanje gde se ostaviocu priprema tekst koji on svojeručno prepiše, zaveštanje pred sudom tj. javnim beležnikom gde se takodje od strane advokata priprema tekst zaveštanja, a postoje i specifična i manje korišćena zaveštanja kao što su usmeno zaveštanje pred svedocima u naročito urgentnim situacijama, vojno zaveštanje itd.
Svaki advokat za Ugovore o doživotnom izdržavanju će reći da je to jedan od najjačih i teško oborivih ugovora kada je napadan od naslednika primaoca izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju isključuje iz nasledjivanja sve naslednike i nužne naslednike. Dakle, primalac izdržavanja zaključenjem Ugovora o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja može isključiti sve svoje naslednike i potomke tj. decu i imovinu ostaviti sasvim nesrodnom licu koje to zaslužuje jer se brine o primaocu izdržavanja prema odredbama zakona i samog ugovora. Ugovor u doživotnom izdržavanju je primerak pravnog posla koji je izuzetak od svih pravila nasledjivanja i način da se i sankcionišu naslednici koji nisu bili korektni prema svom srodniku npr. roditelju itd. Ukoliko dodje do poremećaja odnosa izmedju primaoca i davaoca izdržavanja, uvek je moguć i raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i postoje advokati koji se bave raskidom i poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju. U slučaju da za života primalac izdržavanja pokrene postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju taj postupak mogu nastaviti njegovi naslednici, ali postoji obaveza da se naknadi dato izdržavanje itd.
Osim ovog ugovora način za isključenje nedostojnih naslednika je i izjava u odredjenoj formi kojom se oni isključuju i ona mora imati odredjenu formu u skladu sa zakonom. Kada se želi nagraditi neki od naslednika onda se npr. u ugovoru o poklonu naglašava da se želi da se taj poklon ne uračunava u nasledni deo i to je način da se nagradi npr. ćerka koja pazi svoje roditelje u odnosu na sina koji ih zapostavlja ali ne do te mere da žele da ga isključe iz nasledjivanja nekog drugog dela imovine. Ugovor o poklonu je često korišćeno sredstvo da se nagradi odredjeni naslednik i često roditelji svojoj deci ili jednom detetu poklone nepokretnosti veće vrednosti od neke druge nepokretnosti, stana ili imovine koju nasledjuje drugo dete itd. Ovde kod Ugovora o poklonu može doći do povrede nužnog dela, kao i kod testamenta tj. zaveštanja.
Ukoliko Vam je potrebna neka dodatna informacija možete nas kontaktirati, a Spisak i Imenik svih advokata u Beogradu možete razgledati i izabrati svog advokata klikom na link sajta Advokatske komore Beograda koji sadrži podatke o svim advokatima u Beogradu : https://akb.org.rs/imenik/
NOVI ZAKON O NASLEĐIVANJU REPUBLIKE SRBIJE
NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA
I. ZAKONSKI NASLEDNICI
Krug zakonskih naslednika
Član 8.
Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Nasleđuje se po naslednim redovima.
Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.
Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
1. Prvi nasledni red
Ostaviočevi potomci i bračni drug
Član 9.
Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.
Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.
Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Pravo predstavljanja
Član 10.
Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.
Ako ostavilac nema potomstva
Član 11.
Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.
2. Drugi nasledni red
Ostaviočev bračni drug i roditelji
Član 12.
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.
Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.
Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.
Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva
Član 13.
Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.
Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.
Ako ostaviočev roditelj nema potomstva
Član 14.
Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu.
Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva
Član 15.
Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
3. Treći nasledni red
Ostaviočevi dedovi i babe
Član 16.
Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.
Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).
Prava dede i babe iste loze
Član 17.
Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.
Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.
U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci.
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva
Član 18.
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u prethodnom članu.
4. Četvrti nasledni red
Ostaviočevi pradedovi i prababe
Član 19.
Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.
Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.
Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev.
Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze.
Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.
5. Ostali nasledni redovi
Ostaviočevi ostali preci
Član 20.
Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.
6. Republika Srbija kao zakonski naslednik
Kad i kako Republika Srbija nasleđuje
Član 21.
Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.
Republika Srbija ne može se odreći nasleđa.
Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.
II. POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE
1. Ostaviočev bračni drug
Kada bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja
Član 22.
Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:
1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana;
2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka;
3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.
a) Povećanje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu
Uslovi
Član 23.
Kad je pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici.
Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.
Pri odlučivanju sud naročito ceni dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga, imovno stanje i sposobnost za privređivanje bračnog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine.
Nenasledivost prava
Član 24.
Ako bračni drug umre pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.
Preinačenje i ukidanje doživotnog uživanja
Član 25.
Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.
Kad se promene prilike zbog kojih je bračnom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može, na zahtev ostalih naslednika, doživotno uživanje ili rentu ukinuti.
Pri odlučivanju sud naročito ceni lično, bračno i imovno stanje bračnog druga i ostalih naslednika.
b) Smanjenje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu
Uslovi
Član 26.
Kad je bračni drug pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vremena.
Pri odlučivanju o obimu smanjenja naslednog dela bračnog druga sud ceni vrednost ostaviočevih nasleđenih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga.
Deo za koji je nasledni deo bračnog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.
Nasledivost prava
Član 27.
Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela bračnog druga umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim potomcima, ako su njegovi naslednici, u roku od šest meseci od njegove smrti.
Pravo bračnog druga na izbor i nenasledivost prava izbora
Član 28.
Sve dokle se ne reši o zahtevu ostalih naslednika bračni drug može umesto nasleđa u svojinu izabrati doživotno uživanje na polovini zaostavštine.
Ako bračni drug umre pre davanja izjave o izboru, njegovi naslednici mogu naslediti samo u svojinu.
Izjava o izboru i njen poništaj
Član 29.
Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom, smatraće se da ni uslov ni rok ne postoje.
Izjava o izboru ne može se opozvati, ali se može poništiti ako je posledica prinude, prevare, pretnje ili zablude.
Ako se posle okončanja postupka za raspravljanje zaostavštine pronađe nova imovina, već učinjeni izbor proteže se i na tu imovinu.
Preinačenje doživotnog uživanja u rentu
Član 30.
Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.
2. Ostaviočevi roditelji
Uslovi za povećanje naslednog dela roditelja
Član 31.
Kad su pozvani na nasleđe sa ostaviočevim bračnim drugom a nemaju nužnih sredstava za život, ostaviočevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio bračni drug.
Ako je zajednica života ostaviočevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nužnih sredstava za život, a zajednica života nije prestala njegovom krivicom, može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi ostaviočev roditelj.
Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja.
Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.
Šta sud naročito ceni
Član 32.
Pri odlučivanju o zahtevu ostaviočevih roditelja, sud naročito ceni imovno stanje i sposobnost za privređivanje roditelja, ostaviočevog bračnog druga i potomaka roditelja koji ne može ili neće da nasledi, dužinu trajanja zajednice života ostavioca i bračnog druga i vrednost zaostavštine.
Nenasledivost prava
Član 33.
Ako ostaviočevi roditelji umru pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njihove naslednike.
3. Usvojenik
Usvojenik iz potpunog usvojenja
Član 34.
Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleđuju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje i njihove srodnike.
Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleđuju usvojenika i njegove potomke.
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja
Član 35.
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci, nasleđuju samo usvojica isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograničena ili isključena.
Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleđivanju između usvojenika i njegovih krvnih srodnika.
Član 36.
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan.
4. Usvojilac
Usvojilac iz potpunog usvojenja
Član 37.
Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleđuju usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi srodnici nasleđuju svoju decu i njihove potomke.
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja
Član 38.
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleđuju usvojenika.
Izuzetno, ako usvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda, usvojilac može u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu zaostavštine ako pri usvojenju nisu bila isključena usvojenikova nasledna prava.
Pri odlučivanju sud ceni dužinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavštine i imovno stanje naslednika pozvanih na nasleđe.
Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleđivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.
III. NUŽNI NASLEDNICI
1. Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela
Ko su nužni naslednici
Član 39.
Nužni naslednici su ostaviočevi: 1.potomci, 2.usvojenici i njihovi potomci, 3.bračni drug, 4.roditelji ***, 5.usvojilac, 6.braća i sestre, 7.dedovi i babe i ostali preci.
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.
Nužni deo
Član 40.
Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.
Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina *1/2, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela *1/3 koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.
Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove
Član 41.
Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).
Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.
Povreda nužnog dela
Član 42.
Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.
Priroda prava na nužni deo
Član 43.
Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).
Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).
Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.
Ko su dužnici nužnog naslednika
Član 44.
Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja nasledi što drugo.
Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.
Pogodovani isporukoprimac
Član 45.
Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo.
Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu
Član 46.
Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.
Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.
Nužni deo s teretom i pravo izbora
Član 47.
Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta.
Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta.
2. Izračunavanje nužnog dela
Utvrđivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo
Član 48.
Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim.
Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.
Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo.
Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.
Član 49.
U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.
Šta se smatra poklonom
Član 50.
Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.
Određivanje vrednosti poklona
Član 51.
Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.
Ako se poklon sastoji u osiguranju
Član 52.
Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.
Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.
3. Pravila ako je nužni deo stvarno pravo
Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona
Član 53.
Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri.
Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja
Pogodovana isporuka
Član 54.
Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.
Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo.
Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu
Član 55.
Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.
Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.
Redosled vraćanja poklona
Član 56.
Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni.
Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.
Položaj poklonoprimca koji vraća poklon
Član 57.
Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraćanje poklona.
4. Zastarelost prava
Ako je nužni deo obligaciono pravo
Član 58.
Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.
Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.
Ako je nužni deo stvarno pravo
Član 59.
Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.
Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.
5. Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava
Član 60.
Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.
Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahtva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.
6. Razbaštinjenje nužnih naslednika
a) Isključenje nužnih naslednika
Uzroci isključenja
Član 61.
Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).
Isključenje može biti potpuno ili delimično.
Uslovi punovažnosti isključenja
Član 62.
Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.
Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti.
Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva.
Posledice isključenja
Član 63.
Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen.
Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.
b) Lišenje nužnih naslednika
Član 64.
Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.
Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.
Član 65.
Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.
Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.
IV. URAČUNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO
Uračunavanje poklona
Član 66.
Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca.
Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u nasledni deo.
Kada se poklon ne uračunava
Član 67.
Poklon se nasledniku ne uračunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva.
Time se ne dira u pravila o nužnom delu.
Uračunavanje isporuke
Član 68.
Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.
Kako se uračunavaju pokloni i isporuke
Član 69.
Pokloni i isporuke uračunavaju se tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima.
Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti išta od primljenog.
Time se ne dira u pravila o nužnom delu.
Pravo naslednika koji se odrekao nasleđa
Član 70.
Naslednik koji se odrekao nasleđa zadržava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.
Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.
Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe
Član 71.
Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog smrti, odricanja od nasleđa, nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.